Dana 19.05.2026. godine u okviru 93. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu u organizaciji ICE/ITA Italijanske agencije za spoljnu trgovinu Beograd održana je Konferencija „Razmena inovacija: uloga zadruga u poljoprivredi koja se menja“. Na konferenciji su učestvovali Antonio Ventresca, direktor kancelarije ICE-ITA u Beogradu, Cristian Maretti, predsednik Legacoop Agroalimentare iz Italije, mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Fabio Ricci iz FederUnacoma, kao i Lazar Turšijan, stručnjak za preciznu poljoprivredu. Konferenciju je uvodnim obraćanjem otvorio ambasador Republike Italije u Srbiji, Njegova ekselencija Luka Gori. Poseban značaj konferenciji dalo je potpisivanje Memoranduma o strateškoj saradnji između Zadružnog saveza Vojvodine i Legacoop Agroalimentare, koji su potpisali predsednici Saveza, Cristian Maretti i mr Jelena Nestorov Bizonj. U plenarnom delu konferencije, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj istakla je da zadrugarstvo u Vojvodini ove godine obeležava 180 godina postojanja, podsećajući da je prva zadruga u Vojvodini, ujedno treća u svetu, osnovana još 1846. godine u Bačkom Petrovcu. Naglasila je da je razvoj zadrugarstva u Srbiji, posebno u periodu nakon Drugog svetskog rata, bio podložan brojnim promenama i uticajima državne politike, koja često nije bila naklonjena zadružnom sektoru. Ipak, od devedesetih godina do danas zadruge nastavljaju da neguju i razvijaju tradiciju dugu gotovo dva veka, iako ni u ovom periodu nisu imale potrebnu podršku države. Kako je navela, danas postoje zadruge sa više od sto godina tradicije koje uspešno posluju, ali i one osnovane tokom poslednjih nekoliko decenija, od kojih su neke postale lideri zadružnog pokreta, što potvrđuje da se i za tridesetak godina uspešnog rada može izgraditi snažan i prepoznatljiv zadružni model poslovanja. Predsednica Saveza ukazala je i na jedan od ključnih izazova domaćeg zadrugarstva – nedovoljno razvijeno udruživanje izvan okvira primarne poljoprivredne proizvodnje. Kako je navela, osnovne aktivnosti većine zemljoradničkih zadruga i dalje su usmerene na ugovaranje poljoprivredne proizvodnje, pružanje usluga zadrugarima i kooperantima, kao i prodaju proizvoda, dok samo manji broj zadruga na tržište plasira proizvode višeg stepena obrade, ili  finalne proizvode namenjene potrošnji od krajnjih kupaca. Govoreći o značaju saradnje sa italijanskim partnerima, istakla je da upravo razmena iskustava sa razvijenim italijanskim zadružnim sistemom može predstavljati važan korak ka unapređenju domaćeg zadrugarstva. Pre svega, iskustva Italije mogu biti primeri uspešne poslovne prakse u delu prelaska sa primarne poljoprivredne proizvodnje prema finalizaciji proizvoda, ali i povezivanja sa drugim delatnostima. Ona je takođe navela dugogodišnje izazove u poljoprivredi, naglasivši da se sve više pokazuje kako čisto ratarstvo na manjim posedima predstavlja teško održiv model poslovanja, a da upravo zadružni model poslovanja može doprineti većoj tržišnoj konkurentnosti i održivosti poljoprivrednih gazdinstava, dok se diverzifikacija proizvodnje nameće kao jedno od mogućih rešenja za budući razvoj zadružnog sektora. Posebno je istakla primer italijanske prakse, gde zadrugari takođe raspolažu manjim posedima, često ne većim od onih u Srbiji, ali zahvaljujući razvijenijim oblicima udruživanja ostvaruju značajno bolje rezultate. Italijanski zadružni model obuhvata široku mrežu organizovanja – od pojedinačnih zadruga preko složenih zadruga do zadružnih saveza – što omogućava njihovu veću snagu i uticaj na tržištu. Dodala je da Vojvodina, kao poljoprivredni region bogat prirodnim resursima i znanjem koje poseduju njeni ljudi, uz dugu zadružnu tradiciju, ima značajan potencijal da kroz saradnju sa italijanskim partnerima doprinese unapređenju položaja domaćih zadruga i poljoprivrednika. Na kraju je izrazila očekivanje da će potpisani sporazum doneti konkretnu korist zadrugarima i poljoprivrednicima, ističući reči Cristiana Maretti-ja da se međuzadružna saradnja ne odnosi isključivo na ekonomske aspekte saradnje, već i na težnje ka unapređenju društvenog položaja ljudi, kvaliteta života i vrednosti koje doprinose održivom razvoju. Cristian Maretti, predsednik Legacoop Agroalimentare, italijanskog zadružnog saveza, istakao je da potpisivanje Memoranduma predstavlja važan prvi korak ka jačanju zadružne saradnje između dve zemlje, posebno kada je reč o otvaranju novih poslovnih prilika. Naglasio je da italijanske zadruge stvaraju dodatnu vrednost poljoprivrednim proizvodima kroz njihovu valorizaciju, transformaciju i izgradnju prepoznatljivog brenda, dodajući da je cilj da proizvodi kooperacije budu prepoznati i cenjeni na svim tržištima na kojima su prisutni. Antonio Ventresca, direktor Italijanske agencije za spoljnu trgovinu u Beogradu rekao je da tokom pet godina boravka i rada u Srbiji prepoznaje značajne potencijale domaćeg agrarnog sektora, za koje je bilo potrebno stvoriti uslove da dođu do punog izražaja. Naglasio je da je to omogućeno zahvaljujući saradnji sa partnerima koji poseduju veliko iskustvo, posebno sa organizacijom Legacoop Agroalimentare, koja ostvaruje godišnji promet od 11 milijardi evra. Fabio Ricci, isped organizacije FederUnacoma predstavio je Međunarodni sajam poljoprivredne mehanizacije EIMA International iz Bolonje, koji će biti održan od 10. do 14. novembra 2026. godine. Lazar Turšijan, asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i stručnjak za preciznu poljoprivredu pričao je o značaju primene savremenih tehnologija i razvoju precizne poljoprivrede. Nakon plenarnih izlaganja, članovi udruženja „Poljoprivrednici nove generacije“ podelili su svoja iskustva  i znanja stečena tokom studijskih poseta Italiji u organizaciji Italijanske agencije za spoljnu trgovinu u Beogradu.