Dana 01.07.2026. godine u Bačkom Petrovom Selu održan je 19. po redu „Žetveni dan“ u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine i Zemljoradničke zadruge „Tisa“ Bačko Petrovo Selo, uz podršku suorganizatora KITE DOO Novi Sad i Privredne komore Vojvodine. Na Žetvenom danu, uz prve otkose, tradicionalno se obeležava početak žetve pšenice, a tom prilikom predstavljaju se i podaci o kalkulaciji troškova proizvodnje pšenice.  Manifestacija je i ove godine okupila veliki broj zadrugara, poslovnih partnera Saveza, predstavnike pokrajinskih organa, kao i brojne predstavnike medija. Prisutnima su se u pozdravnim govorima obratili mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Zoltan Kiš, direktor Zemljoradničke zadruge „Tisa“ Bačko Petrovo Selo, Aleksandar Panovski, generalni sekretar Privredne komore Vojvodine, Imre Kiš, generalni direktor kompanije KITE DOO Novi Sad i Zoltan Tot, zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Predsednica Saveza, mr Jelena Nestorov Bizonj, istakla je da ovogodišnju žetvu pšenice karakteriše velika neizvesnost, kako u pogledu prinosa i kvaliteta, tako i u pogledu cene, odnosno pitanja mogućnosti da proizvođači ostvare prihod kojim bi pokrili troškove proizvodnje. Govoreći o ovogodišnjoj žetvi, naglasila je da su prisutne velike razlike u prinosima između pojedinih regiona Vojvodine, pa čak i između mikrolokacija. Ipak, kada se sagledaju ukupni rezultati, ovogodišnja žetva može se oceniti kao prosečna, uz prosečne prinose i dobar kvalitet pšenice. Posebno je ukazala na to da troškovi proizvodnje nastavljaju trend rasta koji traje od 2022. godine, dok tržišna cena pšenice istovremeno beleži pad, zbog čega su poljoprivrednici i zadruge dovedeni u veoma nepovoljan finansijski položaj. Navela je da prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, ukupni troškovi proizvodnje pšenice roda 2026. godine iznose 148.639 dinara po hektaru, a da uz očekivani prosečan prinos od 5.500 kg/ha, cena koštanja proizvodnje pšenice roda 2026. godine iznosi 27 din/kg. Istakla je da trenutno na tržištu proizvođačima nude znatno niže akontne cene, dok se prošlogodišnja pšenica i dalje prodaje po relativno niskim cenama, što sve ukazuje na to da konačna tržišna cena ovogodišnjeg roda nakon žetve neće biti dovoljna da pokrije troškove proizvodnje, što predstavlja problem koji se ponavlja iz godine u godinu i da ovakav odnos između rastućih troškova i niskih tržišnih cena dodatno povećava neizvesnost u ratarskoj proizvodnji i otvara pitanje njene dugoročne održivosti. S tim u vezi, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine rekla je da je Zadružni savez Vojvodine Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uputio zahteve i predloge mera kojima bi se unapredio položaj poljoprivrednih proizvođača i zemljoradničkih zadruga i to na način da se obezbede beskamatni kratkoročni krediti kod poslovnih banaka, uz subvencionisanje kamate od strane države, najmanje za period od 3 meseca, prema svim zemljoradničkim zadrugama i poljoprivrednicima koji imaju registrovanu proizvodnju pšenice u E-agraru, sa ciljem omogućavanja odlaganja prodaje pšenice novog roda nakon žetve po cenama koje ne pokrivaju troškovi proizvodnje. Takođe, zahtevana je isplata 2. rate osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji, koja je predviđena planom javnih poziva za period septembar-oktobar 2026. godine, u punom iznosu za sve zemljoradničke zadruge i poljoprivrednike sa aktivnim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, nezavisno od vrste proizvodnje i svih drugih kriterijuma. Mr Jelena Nestorov Bizonj još jednom je ukazala na značaj zemljoradničkih zadruga u uslovima sve težeg poslovanja u poljoprivredi, naglasivši da upravo zadružni sektor danas podnosi najveći deo tereta za svoje zadrugare i kooperante, pružajući im podršku u granicama mogućnosti koje zadruge mogu da iznesu. Naglasila je da bez podrške zadruga poljoprivrednicima za ulaganje u kvalitetne repromaterijale, mineralna đubriva i sertifikovano seme, ne bi bilo moguće ostvariti ni ovogodišnji obim proizvodnje niti kvalitet pšenice. Istovremeno je ocenila da u okviru agrarne politike još uvek nije dovoljno prepoznata uloga, značaj i doprinos zadružnog sektora. Zbog toga je Zadružni savez Vojvodine Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ponovo predložio formiranje Radne grupe za razvoj zadrugarstva, koja bi, kroz saradnju predstavnika nadležnih institucija i zadružnog sektora, radila na rešavanju nagomilanih problema u poljoprivredi, unapređenju položaja zemljoradničkih zadruga i daljem razvoju zadružnog organizovanja. Na kraju obraćanja, uputila je poruku poljoprivrednim proizvođačima da se udružuju, ocenivši da su upravo snažno i kvalitetno zadružno organizovanje, kao i kontinuirano investiranje u proizvodnju, ključni preduslovi za dugoročnu održivost poljoprivrede. Ispred Zadruge domaćina, pristunima se obratio direktor Zoltan Kiš, koji je ukratko predstavio rad Zadruge i istakao da je Zadruga osnovana 1990. godine, okuplja 97 zadrugara i sarađuje sa oko 300 kooperanata koji obrađuju oko 15.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Naglasio je da Zadruga raspolaže skladišnim kapacitetima od 12.000 tona, a da su njene osnovne delatnosti ugovaranje proizvodnje, nabavka repromaterijala i otkup poljoprivrednih proizvoda te da ona predstavlja pouzdanog partnera koji svojim zadrugarima i kooperantima pruža kontinuiranu podršku u organizaciji i unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Aleksandar Panovski, generalni sekretar Privredne komore Vojvodine, istakao je da Privredna komora Vojvodine i Zadružni savez Vojvodine godinama neguju uspešnu i tradicionalno dobru saradnju i da Komora među poljoprivrednim proizvođačima promoviše zadružno organizovanje, ocenivši da je udruživanje jedan od ključnih načina za prevazilaženje izazova sa kojima se poljoprivreda danas suočava. Imre Kiš, generalni direktor Kite DOO Novi Sad, izrazio je zadovoljstvo što se saradnja između kompanije KITE DOO i Zadružnog saveza Vojvodine iz godine u godinu razvija i jača i da je zajednički cilj da poljoprivrednim proizvođačima obezbede što kvalitetniju stručnu podršku, savremena tehnološka rešenja i mogućnosti za razvoj i unapređenje poslovanja. Kako je naglasio, ova saradnja predstavlja istinski partnerski odnos u čijem je središtu uvek poljoprivredni proizvođač. Zoltan Tot, zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo rekao je da se savremena poljoprivreda suočava sa brojnim izazovima, istakavši da klimatske promene, nedostatak padavina i sve učestaliji sušni periodi negativno utiču na prinose, dok niske otkupne cene dodatno otežavaju poslovanje i ugrožavaju ekonomsku održivost poljoprivrednih proizvođača. Zbog toga je, kako je naglasio, neophodno zajednički raditi na pronalaženju rešenja koja će doprineti sigurnijoj i održivijoj poljoprivrednoj proizvodnji. On je poručio da će Sekretarijat nastaviti da pruža podršku poljoprivrednim proizvođačima kroz konkursne linije i druge mere usmerene na unapređenje konkurentnosti poljoprivrede. Nakon uvodnih obraćanja, usledili su prvi otkosi na parceli u Bačkom Petrovom Selu.