Dana 1.2.2022. godine u okviru 48. Simpozijuma Poljoprivredna tehnika i Zimski susreti poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva koji se održavao 31.1-3.2.2022. godine na Zlatiboru, u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, održan je okrugli sto na temu „Zemljoradničko zadrugarstvo – stanje, potrebe i mogućnosti razvoja”. Na skupu čiji je organizator bio Zadružni savez Vojvodine učestvovali su ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović i dr Aleksandar Sedlar kao i predstavnici zemljoradničkih zadruga. Predsednica Saveza mr Jelena Nestorov Bizonj pozdravila je sve prisutne i u uvodnom izlaganju prezentovala aktuelno stanje i potrebe zemljoradničkih zadruga u Vojvodini. Ona je istakla da ratarstvo dominira posedima zadrugara i kooperanata, ali da ima sve više zadruga koje se bave intezivnom proizvodnjom, pretežno povrtarstvom i voćarstvom i da su neophodna stalna ulaganja u zadrugarstvo. Na osnovu analize podataka o investicionim potrebama u zadrugama koju je sproveo Zadružni savez Vojvodine, ustanovljeno je da 78% zadruga na teritoriji Vojvodine ima potrebe za nekim vidom investicija, i to čak 64 % zadruga ima potrebu za ulaganjem u savremenu mehanizaciju, 49 % zadruga ima potrebu za izgradnjom skladišnih prostora, 32 % anketiranih zadruga u potražnji je za radnom snagom, dok su u manjoj meri zadrugama potrebni sistemi za navodnjavanje i doradni i preradni kapaciteti. Predsednica Saveza mr Jelena Nestorov Bizonj apostrofirala je značaj različitih programa podrške za zadruge na državnom i pokrajinskom nivou, koji podstiču investiranje u zadrugarstvo. Ona je posebno istakla značaj podsticaja za zadruge u periodu 2017-2021. godine kroz Konkurse za dodelu bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga u okviru programa “500 zadruga u 500 sela” koje sada sprovodi Ministarstvo za brigu o selu na čelu sa ministrom Milanom Krkobabićem, a tokom čijeg sprovođenja je 207 zadruga na teritoriji čitave Republike Srbije dobilo bespovratna sredstva za investicije u ukupnom iznosu od više od 2,1 milijarde dinara, dok je u Vojvodini 60 zadruga dobilo bespovratna sredstva za investicije u ukupnom iznosu od više od 768 miliona dinara. Predsednica Saveza mr Jelena Nestorov Bizonj takođe je naznačila da svako ulaganje u zadrugarstvo ima rezultat u povećanju ekonomske snage zadruga, a finansijski jake zadruge više doprinose budžetu Republike Srbije s jedne strane, dok sa druge strane investiranje u zadružni sektor doprinosi poboljšanju ekonomskog položaja zadrugara i kooperanata, a samim tim i održivosti sela. Ministar Milan Krkobabić na skupu je istakao da šansa za opstanak najvećeg broja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, kojih u Srbiji ima 570.000, je njihovo udruživanje u zadruge, te da poljoprivrednike na udruživanje tera mali, a usitnjen posed i da zadruge kao organizacioni oblik udruživanja nemaju valjanu alternativu ni u Evropskoj uniji, a ni kod nas, a da poljoprivrednici jedino udruženi mogu da ostvare dobit i adekvatno se pozicioniraju na tržištu. Ministar je naglasio da fiskalna politika koja bi bila povoljna za zadruge, organizovana investiciona politika, ulaganje u znanje i edukaciju i udruženi poljoprivrednici u zadruge, zajedno daju rezultate u unapređenju života i rada na selu. Istakao je da uspešna zadruga znači uspešno selo, a uspešno selo uspešnu Srbiju. Ministar Krkobabić najavio je i dalju podršku razvoju zadruga i sela kroz programe Ministarstva za brigu o selu. Profesor dr Zoran Keserović naglasio je ekonomsku isplativost ulaganja u intezivne vidove proizvodnje, poput voćarstva, povrtarstva, intezivnog ratarstva, stočarstva i ostalih vidova intezivne proizvodnje, i to uz uvođenje savremenih tehnologija jer se takvim  ulaganjem jača ekonomska pozicija poljoprivrednika i privreda Republike Srbije. Profesor dr Aleksandar Sedlar istakao je neophodnost ulaganja u mehanizaciju kroz zadružno delovanje u svim slučajevima kada je to racionalnije nego ulaganje kroz pojedinčna gazdinstva. On je posebno naglasio značaj ulaganja u savremenu mehanizaciju i preciznu poljoprivredu od strane zadruga što doprinosi boljim rezultatima u proizvodnji. Profesor Sedlar ukazao je na značaj zadrugarstva jer su kroz istoriju zadruge bile te koje su formirale srpska sela. Predstavnici zemljoradničkih zadruga iz Vojvodine, Miloš Vuković, direktor OZZ Zadrugar iz Bača, Miroslav Glavaški, direktor OZZ Bečej iz Bečeja i Dragan Lončar, direktor ZZ Beška iz Beške na skupu su apostrofirali značaj investiranja u zadruge sa dugom tradicijom i stabilnim poslovanjem, koje predstavljaju okosnicu razvoja srpskog sela.