Dana 17.03.2022. godine u Novom Sadu održana je konferencija za novinare u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine, povodom aktuelne situacije u poljoprivredi u periodu priprema za prolećnu setvu, uz akcent na temu donetih mera zabrane izvoza pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja i uticaja ovih mera na položaj poljoprivrednika i zemljoradničkih zadruga. Učesnici konferencije bili su predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Upravnog odbora Saveza i direktor Opšte zemljoradničke zadruge Zadrugar iz Bača – Miloš Vuković, i članovi Upravnog odbora Saveza – Vojislav Mrkšić, direktor Zemljoradničke zadruge Mrkšićevi salaši iz Srpskog Itebeja i Radovan Bokić, direktor Zemljoradničke zadruge Agro – Klek iz Kleka. U uvodnom izlaganju predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj istakla je stavove i predloge Upravnog odbora Saveza, u vezi sa zabranom izvoza pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja. Zaključi i predlozi Upravnog odbora Saveza su da se zadružni sektor protivi usvojenim merama izvoza pšenice, kukuruza, brašna i jestivog ulja, i da se traži od državnih organa ukidanje mera zabrane izvoza. Donete mere su delimično promenjene u međuvremenu, ali nisu ukinute u odnosu na pšenicu, kukuruz i brašno. Predlog Upravnog odbora Saveza je da se umesto zabrane izvoza, a u slučaju postojanja rizika od nedostatka bilo kog   proizvoda u smislu obezbeđenja nacionalne prehrambene sigurnosti, preko Republičke direkcije za robne rezerve otkupi potrebna količina proizvoda na domaćem tržištu po aktuelnim tržišnim cenama, odnosno da umesto zabrane izvoza država iskoristi druge istrumente – otkup preko Republičke direkcije za robne reserve čija delatnost i jeste da posluži toj svrsi. Takođe, predloženo je da umesto zabrane izvoza država razmotri mogućnost ograničenja uvoza pojedinih proizvoda, a prvenstveno mesa i drugih proizvoda koji doprinose propasti domaće stočarske proizvodnje, koja se i pre aktuelne krize nalazila u nepogodnom položaju. Miloš Vuković, predsednik Upravnog odbora Saveza i direktor Opšte zemljoradničke zadruge Zadrugar iz Bača istakao je da je poljoprivredna proizvodnja u proteklom periodu trpela velike udarce, da su prinosi mnogih proizvoda bili umanjeni u prethodnim godinama, ali je rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda doprineo opstanku poljoprivredne proizvodnje. Istako je da su se poljoprivrednici i zadruge u aktuelnim uslovima poslovanja suočile sa problemom enormno visokih cena inputa u proizvodnji, naročito mineralnog đubriva koje je poskupelo 300% i goriva koje je sve skuplje, ali i drugih repromaterijala, pri čemu su inputi poskupeli mnogo više nego osnovni poljoprivredni proizvodi. Visoki troškovi ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju u ovoj godini mogu da se nadomeste jedino visokom cenom proizvoda, a ukoliko se trenutna situacija ne promeni i trgovina robom po tržišnim cenama ne nastavi, doći će do pada cena pšenice i kukuruza – kao posledice zabrane izvoza koja je već uslovila odsustvo prometa i očekivanje pada cena, te poljoprivrednici neće imati uslova za zasnivanje nove proizvodnje. Skupa ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju promeniće i setvenu stukturu, te će se poljoprivrednici manje opredeljivati za kulture koje zahtevaju veća ulaganja, a naročito mineralnih đubriva, dok će kod svih koji ne budu imali uslova za primenu kompletnih agro-tehničkih mera u periodu setve, sigurno doći i do umanjenja prinosa i pada kvaliteta proizvoda, što bi potencijalno doprinelo novim problemima. Vojislav Mrkšić, član Upravnog odbora Saveza i direktor Zemljoradničke zadruge Mrkšićevi salaši obratio je pažnju na problematiku u vezi sa distribucijom i cenom dizel goriva. On je pozdravio umanjenje akcize na gorivo za čitavo stanovništvo, ali je pozvao državu da se cena dizel goriva za poljoprivrednike trajno umanji koliko god je to moguće, jer su poljoprivrednici jedni od najvećih potrošača ovog energenta koji treba da obavljaju poljoprivredne radove u uslovima kada je cena goriva višestruko povećana. Takođe je istakao da je od izuzetnog značaja da se subvencijama pokriju sve obradive površine u posedu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a ne samo do 20 ha po gazdinstvu. Istakao je da usled mera zabrane izvoza osnovnih poljoprivrednih proizvoda svi imaju gubitke, i proizvođači, i prerađivači i trgovci, što je obrazložio na primeru Zemljoradničke zadruge Mrkšićevi salaši, koja osim sobstvene i ugovorene proizvodnje ima i prerađivački sektor i prodaju, te da zabranu izvoza hitno treba ukinuti. Ukazao je i na činjenicu da osim domaćih proizvođača i prerađivača i država takođe gubi svoje prihode kroz zabranu izvoza. Takođe, on je napomenuo da se skladišni kapaciteti zadruga i proizvođača moraju isprazniti do ovogodišnje žetve, te da se možemo suočiti sa situacijom da ne bude vremena ni za pripremu kapaciteta za skladištenje novog roda, a ni prostora za skladištenje, ukoliko preostanu aktuelne zalihe proizvoda kod proizvođača, zadruga i prerađivača, što je još jedna od opasnosti koju je donela zabrana izvoza.Radovan Bokić, član Upravnog odbora Saveza i direktor Zemljoradničke zadruge Agro – Klek istakao da je ratarska proizvodnja suočena sa velikim izazovima, ali da je stočaraska proizvodnja u mnogo lošijem položaju. On je naglasio da će se zabrana izvoza žitarica odraziti ne samo na ratare, već i na stočarsku proizvodnju, a da država treba da se pozabavi pitanjem ograničenja uvoza mesa, mleka i mlečnih proizvoda, te da stočarsku proizvodnju treba stimulisati do nivoa samodovoljnosti, umesto što se kupovina okreće ka uvoznim proizvodima. Zaključak konferencije je da je zadružni sektor za ukidanje mera zabrana izvoza pšenice, kukuruza i brašna. Aktuelne mere zabrane izvoza nisu ekonomski opravdane u situaciji kada na tržištu ima pšenice i kukuruza daleko iznad domaćih potreba i kada je cena ovih proizvoda visoka. Zabrana izvoza uticaće na smanjenje prometa i pad cena pšenice i kukuruza – od čega će najviše štete imati poljoprivredni proizvođači i zemljoradničke zadruge koje se nalaze pred najskupljom setvom u istoriji – koju bi mogli isfinansirati ukoliko nesmetano prodaju svoje proizvode po aktuelnim cenama. Zaštita domaćeg poljoprivrednog proizvođača je u aktuelnim uslovima imperativ obezbeđenja dugoročne prehrambene sigurnosti.