Dana 27.04.2023, u Novom Sadu održana je konferencija za medije u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine povodom aktuelne situacije u poljoprivredi. Na konferenciji su učestvovali mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Miloš Vuković, predsednik Upravnog odbora Saveza i direktor ZZ „Zadrugar“ Bač, Radovan Bokić, član Upravnog odbora Saveza i direktor ZZ „Agro-Klek“ Klek i Dušan Tadić, predsednik Skupštine Saveza. Naime, Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine je na nedavno održanoj sednici doneo zaključke  u vezi sa trenutnim stanjem jesenjih useva i uslova na tržištu u periodu početka prolećne setve, a zahteve za hitnu intervenciju države poslati su nadležnim državnim organima. Mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Saveza, je na konferenciji prezentovala zahteve Upravnog odbora ka nadležnim državnim organima, te istakla da je imperativ hitna intervencija države na tržištu kroz obezbeđivanje dugoročne mere u vidu subvencionisanja kamata na kredite sa ciljem smanjenja kamatnih stopa na nivoe koje poljoprivreda može da podnese, odnosno da one budu na nivou 1 do 2%. Takođe, zahteva se otkup po najvećim cenama adekvatne količine zaliha poljoprivrednih porizvoda od strane Republičke direkcije za robne rezerve, kako bi došlo do balansa na tržištu po pitanju ponude i tražnje. Drugi zahtev odnosi se na povećanje podsticaja za ratarsku proizvodnju po hektaru, a u skladu sa rastom troškova proizvodnje i inflatornih kretanja, ali i ukidanje ograničenja podsticaja na 20 ha za poljoprivrednu proizvodnju kod zadruga i njihovih zadrugara, te se predlaže da se subvencionišu ukupne registrovane površine na kojima se zasniva proizvodnja, jer mnoge zadruge i zadrugari raspolažu sa više od 20ha, a s obzirom da su svi poljoprivredni proizvodi zadruga i zadrugara  u legalnom prometu, te oni ispunjavaju sve obaveze u vidu plaćanja poreza, doprinosa i taksi državnim organima, te značajno doprinose državnom budžetu. Ovom merom bi se osim postizanja ravnopravnosti u raspodeli podsticaja, smanjila siva ekonomija, u velikoj meri prisutna u poljoprivredi. Još jedan od zahteva je oslobađanje od poreza na mašinske i druge usluge u proizvodnji, koje se obavljaju između zadruga i zadrugara, a koje deluju destimulativno na poslovanje zadruga ali i na potencijalna investiciona ulaganja u mehanizaciju. Miloš Vuković, predsednik Upravnog odbora Saveza je naglasio da je neophodno pomoći poljoprivredi koja je ozbiljno ugrožena i da je potrebna pomoć države  kako bi se izašlo iz veoma teške situacije u kojoj se poljoprivreda nalazi od prošle godine. On je apostrofirao subvencionisanje kamatnih stopa kao najznačajniju meru podrške poljoprivredi. Radovan Bokić, član Upravnog odbora Saveza ukazao je na to da aktuelna situacija pogađa sve poljoprivredne proizvođače, koji ne mogu da isprate trend rasta cena inputa s jedne strane, a s druge strane niske cene poljoprivrednih proizvoda, te se proizvođači po veoma nepovoljnim uslovima zadužuju kod banaka kako bi pokrili troškove ulaganja u predstojeće poljoprivredne radove. On je takođe rekao kako je mlečno govedarstvo suočeno sa velikim problemima, iako je država u jednom trenutku reagovala adekvatnim podsticajnim merama, ali da se nedovoljno podstiče domaća proizvodnja mleka, naglašavajući da je bila stvorena veštačka nestašica mleka kojeg zapravo ima u dovoljnim količinama za potrebe našeg tržišta. Radovan Bokić je istakao da obaranje cene sirovog mleka, a sa sadašnjim niskim cenama pšenice i kukuruza, utiče destimulativno na primarnog proizvođača mleka, te će, ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere, doći do smanjenja zainteresovanosti za taj vid proizvodnje i dovesti u pitanje opstanak malih proizvođača mleka.