Na sednici Upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine koja je održana 19.09.2023. godine, razmatrano je stanje na tržištu pred jesenje radove i jesenju setvu, pri čemu je ocenjeno da se poljoprivrednici i zemljoradničke zadruge nalaze u izuzetno teškoj situaciji, odnosno da je ovo jedna od najgorih godina za poljoprivredu u istoriji. Ovu godina je obeležena niskim cenama svih ratarskih proizvoda, koje su ispod troškova proizvodnje kod svih ratarskih kultura, a u toku jeseni je potrebno napraviti nove troškove i za obavljanje jesenjih radova i za jesenju setvu. Istaknuti su problemi koji nastaju usled nemogućnosti mnogih poljoprivrednika da se razduže zadrugama za preuzete repromaterijale za obavljenu proizvodnju, kao i posledica koje će to imati za poslovanje zadruga, a naročito u situaciji kada zadruge treba da izvrše nova ulaganja za nabavku repromaterijala za jesenju setvu i za obavljanje jesenjih radova. Kod zadruga koje su nabavile repromaterijale za predstojeću jesenju setvu, postoji mnogo manji interes proizvođača za nabavku deklarisanog semenskog materijala i drugih inputa, upravo zbog visokih gubitaka koje su ostvarili u tekućoj godini i nespremnosti za dalje zaduživanje, što će usloviti ogroman rast upotrebe nedeklarisanog semenskog materijala, smanjenu upotrebu mineralnog đubriva, itd., što će sve usloviti niske prinose i nizak kvalitet buduće proizvodnje. U skladu sa navedenim, ocenjeno je da je potrebna hitna intervencija države kako bi se zaustavilo ekonomsko propadanje poljoprivrednih proizvođača i zemljoradničkih zadruga, i kako bi se stvorili uslovi da se jesenja setva obavi u skladu sa svim potrebnim agro-tehničkim merama.

Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dostavljeni su sledeći zaključci i predlozi Upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine:

• Zahteva se hitna intervencija države na tržištu kroz obezbeđivanje dugoročne mere subvencionisanja kamata na kredite kod poslovnih banaka, sa ciljem smanjenja kamatnih stopa za poljoprivredne kredite na nivo od 1-2%, što bi ublažilo nedostatak novca u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji u vreme jesenje setve i drugih jesenjih radova i omogućilo proizvođačima i zadrugama da pokriju troškove proizvodnje. U toku cele proizvodne godine ova mera je bila potrebna proizvođačima i zadrugama, imajući u vidu odnos cena inputa za proizvodnju i tržišnih cena poljoprivrednih proizvoda, a u periodu jesenje setve ova mera je izuzetno bitna kako bi se omogućilo finansiranje jesenje setve, koju mnogi proizvođači i zadruge bez kreditne podrške neće imati mogućnosti da obave.
• Zahteva se povećanje osnovnih subvencija, regresa i drugih podsticaja za poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa rastom troškova proizvodnje i inflatornim kretanjima, imajući u vidu realno niže učešće podsticaja u troškovima proizvodnje u prethodne dve proizvodne godine zbog enormnog rasta cela ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju. Posebno se zahteva uvođenje tzv. „plavog dizel-goriva“ za poljoprivrednike i zadruge, čija cena će po ugledu na neke od država u okruženju biti oslobođena od akciza i drugih javnih davanja, što bi omogućilo smanjenje cene ovog značajnog inputa za sve faze rada poljoprivrednom mehanizacijom u procesu poljoprivredne proizvodnje.
• Zahteva se ukidanje ograničenja od 20 ha za ostvarivanje podsticaja u poljoprivredi za ratarsku proizvodnju kod zemljoradničkih zadruga i njihovih zadrugara, odnosno predlaže se subvencionisanje za ukupne registrovane površine zemljišta na kojem se zasniva proizvodnja kod zemljoradničkih zadruga i zadrugara. Svi poljoprivredni proizvodi zemljoradničkih zadruga i zadrugara se nalaze u legalnom prometu, uz plaćanje svih poreza, doprinosa i taksi državnim i drugim organima, a podsticaji se ostvaruju do 20 ha, pri čemu zadruge i zadrugari koji raspolažu većim površinama zemljišta, više doprinose budžetu, a u odnosu na doprinos budžetu imaju najmanje učešće podsticaja u proizvodnji. Realizacijom navedenog zahteva, osim povećanja pravednosti raspodele podsticaja, uticalo bi se na smanjenje sive ekonomije kroz stimulisanje pravnih i fizičkih lica koja legalno posluju. Kroz primenu ovog predloga bili ublaženi i gubici u slučaju nižih tržišnih cena od cena koštanja proizvodnje, što je trenutno slučaj kod većine ratarskih kultura.
• Zahteva se da nadležni inspekcijski organi kontrolišu sva otkupna mesta, a ne samo prijavljena – registrovana otkupna mesta, jer je prisutna praksa otkupa na mestima koja nisu registrovana kao otkupna mesta. Ova dugogodišnja praksa se javlja kod otkupa svih roba (od pšenice, pa na dalje), pri čemu su kod zemljoradničkih zadruga redovno prisutne inspekcijske kontrole, dok se na mestima gde se vrši otkup a nije registrovano otkupno mesto, kontrola ne pojavljuje. Navedenim načinom obavljanja inspekcijskog nadzora se ne deluje na smanjenje sive ekonomije, koja pored toga što predstavlja nelojalnu konkurenciju svima u poljoprivredi koji posluju u legalnim tokovima, oštećuje i državni budžet.
• Zahteva se oslobađanje od plaćanja poreza na usluge (usluge mašinske obrade zemljišta i druge usluga) koje se obavljaju između zadruge i zadrugara, imajući u vidu da se ove usluge realizuju u okviru zajedničke proizvodnje zadruga i zadrugara.
• Zahteva se da Direkcija za robne rezerve reaguje na tržištu poljoprivredno – prehrambenih proizvoda u svim slučajevima kada postoje poremećaji u ponudi, tražnji i cenama osnovnih proizvoda, na transparentan način, u meri koja utiče na otklanjanje poremećaja na tržištu, i uz obaveštavanje svih podnosilaca zahteva Direkciji o prihvatanju ili odbijanju njihovih zahteva.