Na sednici Upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine koja je održana 24.11.2023. godine, razmatrana je aktuelna situacija u poljoprivredi i u zemljoradničkim zadrugama, pri čemu je ocenjeno da se poljoprivrednici i zemljoradničke zadruge nalaze u izuzetno teškoj i složenoj situaciji, koja se bez pomoći države ne može prevazići bez velikih posledica na domaću poljoprivrednu proizvodnju. Teškoj situaciji su naviše doprinele  niske cene svih ratarskih proizvoda, koje su ispod troškova proizvodnje, i to u dužem vremenskom periodu, dok su troškovi inputa i svih drugih ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju i radove u poljoprivredi u protekle dve godine višestruko povećani.  Mnogi zadrugari i kooperanti nemaju uslova da se razduže zadrugama za preuzete repromaterijale za obavljenu proizvodnju još od perioda žetve pšenice, a u međuvremenu su se dodatno zadužili kod zadruga u periodu jesenje setve i jesenjih radova. Većina zemljoradničkih zadruga nema finansijskih kapaciteta za izmirenje svojih obaveza prema dobavljačima, u situaciji kada im se njihovi zadrugari i kooperanti ne razdužuju u očekivanim rokovima, što će ubrzo dovesti do još većih poremećaja u čitavom lancu snabdevanja. Ukoliko se ovakav trend nastavi, zadruge neće moći da nastave ni sa obavljanjem poslova snabdevanja zadrugara i kooperanata repromaterijalom i uslugama, a ni sa razduženjem prema svojim dobavljačima. Uporedo sa navedenim, već u vreme jesenje setve je bio izražen mnogo manji interes proizvođača za nabavku deklarisanog semenskog materijala i drugih inputa od zadruga, zbog gubitaka koje su poljoprivrednici ostvarili u tekućoj godini i straha od daljeg zaduživanja, što će se sve odraziti i na buduću proizvodnju u smislu nižih prinosa i nižeg kvaliteta proizvoda u narednoj godini.

             U skladu sa navedenim, Zadružni savez Vojvodine se u toku ove godine više puta obraćao Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa zahtevima za hitnu intervenciju države kako bi se zaustavilo ekonomsko propadanje poljoprivrednih proizvođača i zemljoradničkih zadruga. Ponavljamo sve ranije podnete zahteve i predloge, sa molbom da se u što hitnijem roku obezbedi njihovo sprovođenje.  

• Posebno ističemo ispred svih ostalih zahteva, potrebu za hitnom intervencijom države na tržištu kroz obezbeđivanje dugoročne mere subvencionisanja kamata na kredite kod poslovnih banaka za zemljoradničke zadruge, zadrugare i kooperante, sa ciljem smanjenja kamatnih stopa za poljoprivredne kredite na nivo od 1-2%, što bi ublažilo nedostatak novca u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i obezbedilo mogućnost razduženja poljoprivrednika prema zadrugama, kao i razduženja zadruga prema njihovim dobavljačima. Ovu meru smo predlagali još od perioda prolećne setve – jer je još tada bila neophodna, a predlog je ponavljan i kasnije u toku godine, kao način da se premosti izuzetno složena situacija u poljoprivredi. Koliko je ova mera potrebna, dovoljno ilustruje podatak da prosečno poljoprivredno gazdinstvo za razduženje preuzetih materijala, praktično treba da vrati duplu količinu robe od planirane, imajući u vidu niske cene ratarskih proizvoda, a toliki prinosi nisu ostvareni, te ne postoji ni mogućnost izmirenja obaveza čak i u situaciji kada bi poljoprivrednik uspeo da proda sve proizvode koje je proizveo.

            U nastavku ističemo i ostale osnovne zahteve i predloge koje smo Vam dostavljali u toku 2023. godine, sa molbom za njihovu realizaciju:

• Zahteva se povećanje osnovnih subvencija, regresa i drugih podsticaja za poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa rastom troškova proizvodnje i inflatornim kretanjima, imajući u vidu realno niže učešće podsticaja u troškovima proizvodnje u prethodne dve proizvodne godine zbog enormnog rasta cela ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju. Posebno se zahteva uvođenje tzv. „plavog dizel-goriva“ za poljoprivrednike i zadruge, čija cena će po ugledu na neke od država u okruženju biti oslobođena od akciza i drugih javnih davanja, što bi omogućilo smanjenje cene ovog značajnog inputa za sve faze rada poljoprivrednom mehanizacijom u procesu poljoprivredne proizvodnje.
• Zahteva se ukidanje ograničenja od 20 ha za ostvarivanje podsticaja u poljoprivredi za ratarsku proizvodnju kod zemljoradničkih zadruga i njihovih zadrugara, odnosno predlaže se subvencionisanje za ukupne registrovane površine zemljišta na kojem se zasniva proizvodnja kod zemljoradničkih zadruga i zadrugara. Svi poljoprivredni proizvodi zemljoradničkih zadruga i zadrugara se nalaze u legalnom prometu, uz plaćanje svih poreza, doprinosa i taksi državnim i drugim organima, a podsticaji se ostvaruju do 20 ha, pri čemu zadruge i zadrugari koji raspolažu većim površinama zemljišta, više doprinose budžetu, a u odnosu na doprinos budžetu imaju najmanje učešće podsticaja u proizvodnji. Realizacijom navedenog zahteva, osim povećanja pravednosti raspodele podsticaja, uticalo bi se na smanjenje sive ekonomije kroz stimulisanje pravnih i fizičkih lica koja legalno posluju. Kroz primenu ovog predloga bili ublaženi i gubici u slučaju nižih tržišnih cena od cena koštanja proizvodnje, što je trenutno slučaj kod većine ratarskih kultura.
• Zahteva se da nadležni inspekcijski organi kontrolišu sva otkupna mesta, a ne samo prijavljena – registrovana otkupna mesta, jer je prisutna praksa otkupa na mestima koja nisu registrovana kao otkupna mesta. Ova dugogodišnja praksa se javlja kod otkupa svih roba (od pšenice, pa na dalje), pri čemu su kod zemljoradničkih zadruga redovno prisutne inspekcijske kontrole, dok se na mestima gde se vrši otkup a nije registrovano otkupno mesto, kontrola ne pojavljuje. Navedenim načinom obavljanja inspekcijskog nadzora se ne deluje na smanjenje sive ekonomije, koja pored toga što predstavlja nelojalnu konkurenciju svima u poljoprivredi koji posluju u legalnim tokovima, oštećuje i državni budžet.
• Zahteva se oslobađanje od plaćanja poreza na usluge (usluge mašinske obrade zemljišta i druge usluga) koje se obavljaju između zadruge i zadrugara, imajući u vidu da se ove usluge realizuju u okviru zajedničke proizvodnje zadruga i zadrugara.
• Zahteva se da Direkcija za robne rezerve reaguje na tržištu poljoprivredno – prehrambenih proizvoda u svim slučajevima kada postoje poremećaji u ponudi, tražnji i cenama osnovnih proizvoda, na transparentan način, u meri koja utiče na otklanjanje poremećaja na tržištu, i uz obaveštavanje svih podnosilaca zahteva Direkciji o prihvatanju ili odbijanju njihovih zahteva